Чекам је на тролејбуској станици. Мрак је већ увелико пао. Купујем цигарете и двије жвакаће гуме у оближњем киоску. На станици само неколико особа. На другој страни улице, мало укосо, је њена зграда. Гледам у прозоре њеног стана. Сама је. Њени су ван града. Свјетла у стану су још упаљена. Вадим шибицу из џепа и […]
Blog
Nebeski svod
Sjedio sam jednog proljetnog jutra u učionici , na času kod učiteljice, gledajući kroz prozor nebesko plavetnilo koje je na magičan način dodirivalo vrhove planine. Veoma često sam u jutarnjim satima,u školi, znao da boraveći na jednom mjestu odlutam na neko, sasvim drugo, obično na vrhove četinara, gore na vrhu Igmana. Zasjeo bih u poluležećem […]
Stari most
Na tabli pored mosta stoji napisano „Snaga svoda“
Bijelo dugme
Majski dan okupan suncem. Sa platoa ispred arhitektonsko-građevinskog fakulteta pruža se pogled dole prema trolejbuskoj stanici i tamo preko, prema naselju Ciglane i brdu iznad Koševa. Drveće sa obje strane parkinga, ispod fakulteta, već uveliko prolistalo. Pravi duboku hladovinu milu za oči. Dole niz stepenice , u desno, kroz travnjak, vodi mali puteljak prema institutu […]
Trista Pena
Naša putovanja su uvijek počinjala ranom zorom, još prije svitanja. Otac i majka bi pripremili prtljag za put, a brat i ja, još bunovni od sna, bi poslušno pratili njihov ritam, sjedali na zadnje sjedište auta i s nekom potajnom radosti iščekivali putovanje. Nama dvojici je svaki novi put izgledao kao avantura. A ocu […]
Koča Popović
Kao da je ponovo doživljavao to jutro na čistini iznad rijeke Sutjeske
Evolucija
Ali ipak, teorija , dva reda. Zvuči predivno , kao iz bajke. Ni sam Andersen je ne bi mogao tako osmisliti. Šta li sve ne padne na pamet čovjeku u trenucima dosade.
Oči
Gledam njene oči, nasmijane. Boje očiju se preljevaju iz neke svijetlo sive u smeđu, zavisno od količine svjetla. Na suncu su njene oči više sive, dok se u mraku ta siva zadržava samo po obodu a tamno smeđa dominira. Volim da gledam te oči iz blizine, pratim svaki njihov treptaj. Pratim promjenu raspoloženja. Kada su […]
Maske
I sva je sreća da su nam ponuđene maske. Pitam se , šta bi bilo da su nam ponudili kao sredstvo zaštite , limene kante. One pocinkovane , sive , neprobojne. Sa otvorima za oči . uši i za usta prema potrebi. Meni bi vjerovatno zapala ona kanta bez otvora za usta kako bi me osujetili da pričam. A uzdajući se u našu sposobnost da budemo poslušni kao što već jesmo ova opcija sa maskama mi uveliko izgleda bolje.
Inat
Došlo je to neko novo vrijeme, za kojim smo, još skoro do jučer , čeznuli.
Modra rijeka
Tamo na skretanju prema Cavtatu, autobus stade, Fabijan Šovagović siđe sa autobusa i uputi se laganim hodom, cestom, prema svom boravištu
Bioskop
Taj moj prijatelj kojeg sam hranio svako jutro bademima i koji me nije izbjegavao je bila zapravo jedna mala crna vjeverica.